КАДА ТИ БУБА ЗАРОБИ ПАЖЊУ И КАДА ТЕ КЊИГА ИЗУЈЕ ИЗ ЦИПЕЛА

“Таракан“ Милке Кнежевић Ивашковић

Драги другари, баш ви мало старији, баш ви што вас зову тинејџери, надам се да сте спремни да кренете у потрагу за неком лепом и необичном књигом која ће вас изути из ципела… Е, можда сам то рекла и превише спектакуларно, али имам ту част да вас упознам са једним насловом који је лично мене, а и неке ваше вршњаке који су га прочитали, оставио без даха, да не кажем баш изуо из ципела.

Реч је о роману Таракан Милке Кнежевић Ивашковић који је ове године добио награду „Раде Обреновић“ Међународног центра књижевности за децу „Змајеве дечје игре“.

Пошто сте већ довољно велики, одлучила сам да вас не поштедим озбиљности, па ћу вам озбиљном причом заголицати машту како бисте прионули на читање романа.

Дакле, ако се гледа жанровски Таракан би се могао дефинисати као роман хорор-фантастике, мада сама прича вешто надилази границе класично постављених жанрова и постаје алегоријска прича о одрастању, породичним везама, страховима, симпатији и љубомори, о нечем неознатом, оностраном, страшном. Главни лик романа и његов наратор, је Михајло, у причи четрнаестогодишњак, у стварности средовечни протагониста који се сећа трауматичног лета 1988. Он је љубитељ хорор филмова и откривалац света књижевности уз помоћ свог, условно бесмртног, пријатеља Анатола, односно проф. Мухара. Михајло ће морати суочавањем са својим највећим страхом и финалним породичним обрачуном са својим демонским пријатељем, да у себи пронађе храброст, превазиђе сопствену ограниченост и победи све своје страхове с циљем да заштити своју породицу – млађег брата и деду. Имајући у виду двоструко адресовани текст, из перспективе четрнаестогодишњака и из перспективе човека средњих година, роман може подједнако да буде занимљив и деци и одраслима. (Ето, можете да га читате са маторцима и биће вам заиста супер!)

Нисам неки љубитељ хорора и фантастике, али нисам ни од оних читача који у старту одбацују жанр који им не лежи или који не воле, тако да са задовољством могу да кажем да ме је „Таракан“ „купио“! Прича од почетка до краја држи пажњу. Михајло, али и сви остали јунаци „Таракана“ су зналачки представљени, још вештије је изабран период радње (осамдесете, а не често израбљиване деведесете), акценат се ставља на сазревању четрнаестогодишњака и међуљудским односима (однос са родитељима, са дедом, са другарима, братом, девојкама)…

Слојевитост приче је изузетна – кроз замршену свакодневицу својих јунака ауторка упловљава у воде популарне културе осамдесетих, говорећи о филму и музици, па о стрипу и књижевности, затим осликава стари део Београда – Косанчићев венац и његову историју, начин живота који се много разликује од начина живота данашњих тинејџера… и све то спретно, вешто, непосредно, искрено… Оригинални заплет, лик Мухара и Анатола, елементи хорора и фантастике и победа над сопственим чудовиштем које се неприметно увукло у живот Михајла и његове породице, чине роман Таракан неким новим, оргиналним нашим стивенкинговским делом за децу.

Зато, мали и велики читачи, правац библиотека. Позајмите, набавите Таракан и откријте како то једна буба може да зароби пажњу…и, да, можда ће вас изути из ципела…

Елизабета Георгиев

библиотекар, писац и преводилац