У СУСРЕТ 4. ФЕСТИВАЛУ АСТЕЖА СРБИЈА: УСКОЧИ (У МАГИЈУ)


Децу и родитеље који воле позориште у првој недељи новембра обрадоваће Удружење за развој позоришта за децу и младе (Aситеж Србија) богатим програмом који су припремили за 4. Фестивала Аситежа Србија (ФАС) који се одржава под слоганом ‚‚Ускочи‘‘.

Тим Дечје културне географије на позив Аситежа ‚‚ускаче‘‘ у позоришну магију на више локација у Београду и Лазаревцу од 2 – 6. новембра. Позивамо вас да нам се придружите а у сусрет ФАС-у припремили смо вам и неке препоруке.

Препоруке се односе на представе које смо већ погледали и које су права посластица за љубитеље позоришта.

БАМБИ, Позориште за децу и младе Крагујевац

Луткарска представа о омиљеном књижевном јунаку многих генерација, ланету Бамбију, још један је бисер у низу из продукције прошлогодишњег победника Аситеж фестивала – Позоришта за децу и младе Крагујевац.

‚‚Бамби‘‘ је представа која најмлађима донови велику лекцију о животу: учи их да је живот леп и да му се треба радовати, али и да има и ону другу страну; да морају да буду опрезни и да не смеју свакоме да верују. Ова представа суочава нас са пролазношћу живота, најпре симболички кроз разговор два листа, а потом и кроз сценски приказ смрти родитеља.

Занимљиво је редитељско решење да комбинује лутке и позориште сенки, те је у оном делу који говори о лепоти живота сценографија колоритна: брдашца су зелена а животиње су веселе и пуне живота.

Сцене са ловцима, у којима животиње страхују за живот, приказане су кроз позориште сенки. Тако је укупна атмосфера у целој сали сива и туробна и сви проживљавамо оно што се дешава на сцени.

Живот је ипак леп и живот је циклус и то је оно што ће као највећи утисак најмлађа публика понети кућама. Обрисаће сузе које су пустили за Бамбијевом мајком и радовати се новом пролећу и озеленелом брежуљку под којим се рађа нов живот – Бамбијево дете.

СТРАХИЊА, Прво приградск позориште – ПУЛС театар Лазаревац

Колико је тешко одрастати у савременом свету препуном изазова, проблема и неразумевања најближих, најбоље зна тинјџер Страхиња из пера Јасминке Петровић. Представа рађена по роману ‚‚Ово је најстрашнији дан у мом животу‘‘ проблематизује одрастање из угла једног младића који се осећа несхваћено и усамљено.

Страхиња се тешко носи са болешћу мајке, чињеницом да му је отац остао без посла, досадном сестром штреберком и њеним још досаднијим момком, наставницом у школи и збуњеношћу коју доносе прва заљубљивања. Док се проблеми само ређају, ми осећамо сву тескобу безизлазне ситуације која ће њега снаћи.

Сценски покрет и говор који су овој представи дали аутентичан печат, довели су у први план све унутрашње сукобе које Страхиња има. Као већина његових вршњака, и Страхиња своје проблеме доживљава трагично и осећа се беспомоћно јер од одраслих који су му блиски и важни, уместо подршке, добија само критике и неразумевање.

Ова је представа једнако важна за младе и њихове родитеље и свима нам може бити смерница у ‚‚преживљавању‘‘ пубертета. Страхиња је подсетник и опомена да непрекидно ослушкујемо своју децу и са њима градимо однос заснован на узајамном поштовању и поверењу, да не будемо досадни и џангризави већ присутни и приступачни.

ЈА САМ АКИКО, Културни центар Панчева, БУДИ фестивал и Фестивал еколошког позоришта Бачка Паланка

Монодрама о девојчици из популарног романа Стефана Тићмија оставља снажан утисак на публику свих узраста. Ово је представа која нас суочава са усамљеношћу код деце и проблемима које носи одрастање са само једним родитељем.

Aкико је необична девојчица: усамљена али не и несрећна. Она неодољиво подсећа на Малог принца: не воли бројеве, дружи се са Баобабом, вози срце на четири точка и трага за љубављу.

Она се игра речима и не мари за бројеве критикујући тако површност данашњег света који све мери некаквим цифрама. Критика образовног система који тежи да нас униформише стала у је у само једну реченицу: ‚‚Врата школе су калуп а ти си пластелин‘‘. Она нас бодри да будемо храбри и своји онако како њу тата бодри да сија поредећи је са свећом – ‚‚Ти си восак. Гаји то уже у себи.‘‘.

Акико је представа за све генерације: за децу која се тек отискују у живот, за родитеље који од њих много очекују, за систем који тежи да их укалупи.. Акико ће вам се увући под кожу, насмејати вас и расплакати, допреће до ваших срца и испунити их топлином. Ако је, како Акико каже ‚‚љубав бескрајна потрага за топлином‘‘, онда је овом представом наша потрага окончана.

Завршни печат који је овој представи дала сценографкиња Мина Миладиновић, разлог је да је увек и свуда препоручујемо истом реченицом: ,,Ово је представа посута чаробним прахом‘‘. Да ли је по среди буквално или фигуративно значење – откријте сами. Ми ни после три гледања магије зване Акико нисмо сасвим сигурни.