У оквиру 10. Бијенала уметничког дечјег израза (БУДИ) у Панчеву повели смо у едукативну шетњу најмлађе Панчевце. Пратећи упутства на мапи, пронашли смо (културно) благо на свакој од локација које смо посетили: Штапска зграда, Галерија савремене уметности, Закова кућа, Пучка банка, Вајфертова Пивара.

О великом војном значају које је Панчево имало у прошлости, разговарали смо испред Штапске зграде. Завирили смо и унутра, где данас ради хотел у ком собе носе имена по познатим Панчевцима.

Код Галерије савремене уметности, некадашњој кући породице Алексић, сазнали смо више о легаторки Народног музеја Олги Смедеревац и значају њеног салона за културу Панчева као и о Олгином стрицу, доктору Владимиру Алексић. Овај чувени Панчевац запамћен је као први Србин који је полетео аеропланом сопствене конструкције. То је, наравно, био повод да и ми раширимо замишљена крила и за Муњевитим Кринфолионом, маскотом БУДИ фестивала, полетимо према следећој локацији у мапи.

Уследио је селфи испред Закове куће, разговори о богатој библиотеци коју је пре више од једног века основала Пучка банка и шетња до реке.

Код Вајфертове Пиваре говорили смо о развоју индустрије у Панчеву, о производњи пива и свиле, о транспорту робе паробродима и железницом. Нисмо пили пиво али смо пробали хлеб по специјалном рецепту који се базира на овом напитку. Нисмо ништа ни платили, али смо извадили новчаник да проверимо са које нас важеће новчаници гледа велики индустријалац и добротвор чувајући и тако успомену на прошлост свог града.

Разговором о светионицима на Тамишу, завршили смо дружење у Панчеву. Уз обећање да ћемо се срести у некој новој шетњи о другим важним личностима и споменицима културе у Панчеву, задали смо и домаћи задатак нашим Змајевцима. Како су коначна одредница наше руте панчевачки светионици а лето само што није – вожња катамараном са родитељима вероватно је домаћи који се само пожелети може.

Нестрпљиво чекамо да чујемо како им изгледају светионици сада када знају де је по њима Панчево било јединствено пре више од сто година. Чекамо и потврду онога што на крају мапе (културног) блага Панчева пише – сијају ли и без петролеја да, уместо паробродима, осветле пут знања свим знатижељним главицама.