ДАНИ ЕВРОПСКЕ БАШТИНЕ: ЛАЗАРЕВАЦ ОД А ДО Ш
Да су улице града најбоља учионица a лекције о завичају најважније градиво уверили смо се јуче у Лазаревцу. Програм ‚‚Лазаревац од А до Ш‘‘ на коме је стотину основаца обишло највaжнија споменичка обележја свог града реализован је у оквиру манифестације Дани европске баштине 2023. Ова шетња део је пројекта који Дечјa културнa географије реализује у сарадњи са Библиотеком ‚‚Димитрије Туцовић‘‘ уз подршку Градске општине Лазаревац.
Ученике четвртог разреда из све три градске основне школе повели смо у шетњу улицама града. Кренули смо од најстарије зграде у Лазаревцу, наше Библиотеке. На овој рути застали смо поред Српском ратнику, скулптуре ,,Парадигма‘‘ Милије Белића, амбијенталног парка Каменград, Споменика изгнанику, Цркве светог Димитрија и Центра за културу. Разговарали смо о Димитрију Туцовићу, Живојину Мишићу и споменичким обележјима у граду који чувају успомену на Колубарску битку али и друге значајне догађаје из историје нашег града. У ту причу уткали смо и биографије два велика уметника из наших крајева – сликара Милије Белића и наивног уметника Богосава Живковића.
Поред тога што одлично познају историју, наши четвртаци заблистали су и из геометрије које смо се дотакли причајући о Милији Белићу. У Каменграду су успешно пронашли појмове које смо задали – огњиште и жрвањ.
Споменик изгнанику подстакао нас је да говоримо о појму избеглиштва и поносимо се чињеницом да је наш град раширених руку дочекивао оне који су остали без својих домова. Да треба да се поносимо својим прецима подсећа нас и Црква светог Димитрија са спомен-костурницом у којој су заједно сахрањени српски и аустро-угарски војници погинули у Колубарској бици.
Испред Центра за културу, позвали смо их да погледају добре представе и филмове скупа са својим другарима, родитељима, комшијама…
‚‚Откад нисам прошао овим делом града!‘‘, чуло се више пута у току ове шетње.
Предиван јесењи дан бацио је златну светлост на нашу шетњу којом смо покушали да нашим најмлађим суграђанима покажемо да је културна баштина наше заједничко благо из ког учимо, којим се поносимо и чувамо га баш за њих, као што ће га и они чувати за неке будуће генерације.