И велики сликар Љуба Поповић некада је био дете! Ово сазнање и игре које их чекају међу сликама великог формата, претвара Модерну галерију Ваљево у омиљену играоницу најмлађих посетилаца. Њој се радо и често враћају а сваки нови долазак кустоси мудро искористе да додају и лекцију о уметности.

Модерна галерија Ваљево

На иницијативу сликара Љубе Поповића, Модерна галерија Ваљево основана је 1985. године. Смештена је у срцу града, у непосредној близини Ваљевске гимназије и Народног музеја Ваљево. По речима кустоскиње Марије Ђурић, у свету културе и уметности посебна је по томе што веома успешно реализује изложбе најпознатијим сликарима уметности фантастике са простора некадашње Југославије, почев од уметника сликарске групе Медиала до млaђих генерација.

Деца – публика која је важна

Први програм за децу у овом простору одржан је 2017. године у оквиру манифестације Ваљевско културно лето. Реакције учесника радионице ‚‚Трагање за сликом‘‘ охрабрили су кустосе да један сегмент свог рада посвете најмлађима. У сарадњи са школама и предшколским установама, галерију организовано посећују групе деце. Породичне посете нису честе али им се кустоси веома радују.

Програм прилагођен свим узрастима, са посебном пажњом на садржајима за децу, организован је у оквиру манифестације ‚‚Музеји за 10‘‘ у мају ове године. У националној недељи музеја, близу три стотине ваљевске деце посетило је Модерну галерију.

‚‚Музеји за 10‘‘ у Ваљеву: Игра симболима и бојама

Док најмлађима објашњава значење триптиха који заузима централно место на сталној поставци, Марија Ђурић то чини са великим уживањем. Вероватно многи неће запамтити антрополога Фрејзера ни његову књигу ‚‚Златна грана‘‘ али Маријино објашњење да се сви људи на свету слажу само око једне ствари а то је место у телу где станује душа урезало нам се свима у памћење. На помен велике слике, девојчице које су ово вођење пажљиво пратиле, стављају руке на сопствене груди и потврђују да је душа – ТУ. ‚‚И у Ваљеву, на Љубиној слици‘‘, додаје старија.

Колорит по коме деца памте и препознају слике Љубе Поповића, обојио је и задатке: мали посетиоци добијају одштампане делове слика које треба да пронађу на зиду. Док прате боје и свако тражи свој љубичасти, плави или зелени комадић уметности, ова игра почиње да личи на такмичење. Моменте тишине, јер нико не дише, прекида само кустоскиња која појашњава још неке детаље, тек толико да их заинтересује а не оптерети.

СПОМЕН АТЕЉЕ: У приземљу душа, на спрату ЉУБА(В)

Из просторије у којој је стална поставка, степениште води до спомен-атељеа Љубе Поповића. Део богате библиотеке у витринама, слике, стрипови, сликарски прибор и јакна пребачена преко столице одају утисак да је Љуба у близини.

Пажљиво и знатижељно, деца разгледају личне предмете сликара. Многи се обрадују кад виде палету јер колорит сасушених боја већ препознају, а не крију изненађење кад уоче играчке старе много деценија. Марија нам каже да спознаја да је и Љуба некад био дете готово увек изазове реакције код најмлађих па је кустоси, мудро, користе као увод у креативне активности.

Игра меморије у Љубином париском атељеу сјајна је рекапитулација посете Модерне галерије. Док се утркују ко ће пре да нађе два иста мотива из опуса сликара ког су већ заволеле, отима се понеки врисак радости као да су код куће. А кад сте код своје куће, срце је на месту. Као и душа. Знате и сами где.