Захваљујући радијском програму ‚‚Драмски интермецо‘‘ РТВ Војводина, најчитаније књиге савремених домаћих писаца за децу сада могу и да се слушају. За сјајне адаптације дела Јасминке Петровић, Бранка Стевановића, Игора Коларова, Стефана Тићмија, Дејана Алексића и Душана Поп Ђурђева заслужна је Дивна Стојанов.

У позоришним круговима, Дивна је позната као млада и врло успешна ауторка драмских текстова и позоришних критика. Веома је вољена и међу публиком, и то оном најважнијом – дечјом. На радионицама које за њих често приређује, Дивна их учи основним позоришним елементима. За ове програме креирала је и посебан упитник који децу усмерава да постану образована и озбиљна позоришна публика.

До прве прилике да Дивну Стојанов упознате и уверите се у њену способност да вас научи да позориште заволите на прво гледање, препоручујемо и љубав на прво слушање. Она је на само неколико кликова од вас, доступна на сајту РТВ Војводина, у одељку ‚‚Драмски интермецо‘‘. О настанку овог серијала и изазовима али и радостима које јој је рад на том програму донео, Дивна Стојанов говорила је за ДЕЦИметар.

Слушаоце РТВ Војводине који воле “Драмски интермецо“ недавно је обрадовала нова епизода из пера Јасминке Петровић.Да ли сте уживали у стварању књиге за слушање најпопуларније књижевнице за децу?

– Рад на Драмском интермецу из пера Јасминке Петровић: „100 лица столица“ био ми је врло забаван. Јасминкина књига је феноменална, распламсава машту, као да вам је неко поголицао душу па се кикоћете од милине. Збирка прича је бескрајно духовита и поучна, али не на патронизујући начин. Посебно ми се допала фрагментарна структура њене збирке.

И сами припадате генерацији која је одрастала уз књиге Јасминке Петровић. Како је та чињеница утицала на ваш рад?

– Изузетно ценим и волим књиге Јасминке Петровић јер се у свом писању не поставља као ауторитет, већ саборкиња својим читаоцима. Сећам се и док сам је читала као дете и као тинејџерка да сам имала осећај као да тачно зна кроз шта пролазим и јасно артикулише баш моје проблеме.

У нашем серијалу од 15 епизода, насталом по књизи, заједно са глумцима Милицом Шећеров и Александром Сарапом и тон мајстором Александером Сивчем, трудила сам се да задржим такав осећај. Атмосфери приче је додатно допринела композиторка Дуња Црњански. Посебно ми је драго што смо кликнули и разумели се шта бисмо заједнички требало да постигнемо.

Да ли сте, након емитовања, имали и повратну реакцију од списатељице?

– Јасминка Петровић, на моју велику радост, похвалила је наш рад када је послушала радио драму 100 лица столица.

И пре рада на овом пројекту РТВ Војводина опробали сте се у писању радио драма. Какво је ваше искуство из тог периода?

– Радио драму сам први пут писала на Академији уметности у оквиру предмета Радијска драматургија. Била је то радио драма за децу Фама и Хронопио по мотивима књиге Приручник за плакање и певање Хулија Кортасара. Када је почела пандемија короне и када смо у великој мери колеге и ја били спречени да радимо свој посао, дизајнер звука Филип Готовац и ја дошли смо на идеју како да сами себи створимо простор за рад. У његовом студију, заједно са глумцима Исидором Влчек, Александром Сарапом и Мином Павлицом снимили смо радио драму по мом тексту. Фама и Хронопио ушла је у ужи избор, 5. најбољих, на конкурсу Радио Београда „Неда Деполо – студентско такмичење у радијској игри“ 2020.

Иако је искуство било сјајно и радио драма се емитовала на регионалним станицама, стварање радио драме у независној продукцији у Србији подразумева да радите без хонорара. Мислила сам да ћу се овим медијем бавити евентуално из хобија, међутим то се променило када сам постала сарадница Драмског и играног програма на РТВ Војводини где ми је посао да осмишљавам и реализујем радио драме.

Настајање прве радио-драме, “Фама и Хронопио“, Дивна Стојанов памти по једној анегдоти коју је овековечила овом фотографијом. Наиме, за време монтаже, док је трајало испробавања звукова птица,
један врабац слетео је на звучник.

Позоришта нема без публике а савремена деца упућена су претежно на мултимедијалне садржаје.Какве су прве реакције деце на “Драмски интермецо“?

– Млађа публика најбоље реагује када се организују јавна слушања и када након радио драма имамо радионицу или разговор. Више пута су ми се, такође, јављали родитељи из дијаспоре и говорили да им изузетно значе радио драме које радимо јер деца остају у контакту са српским језиком и упознају се са нашим савременим писцима.

Радио драме изискују пажњу и стрпљење слушалаца, чега данашњој деци често недостаје. Како вам успева да превазиђете ове изазове данашњице?

– Радио драма, за разлику од филма или позоришне представе, далеко је интимнији медиј и ви као публика бирате када и где је слушате. Мислим да је то највећи потенцијал ове форме. О томе размишљам и када осмишљавам или бирам већ написану причу – да ли ће реципијенти ово слушати пред спавање, на путу до посла или школе, док спремају стан, да ли је ово може бити помоћно средство наставницима у школи… Ако се то јасно одреди, ако је прича добра и ако се радио драма успешно изведе, мислим да не би требало да публика има проблем са пажњом.

Можемо онда да препоручимо ‚‚Драмски интермецо‘‘ за породична дружења будући да су у годинама када су одрастали данашњи родитељи радио драме и аудио бајке биле веома слушане. Да ли сте и ви, као дете, волели да слушате радио драме?

– Као дете нисам била упућена на радио драме. Повремено сам их слушала на Радио Београду. Појавом поткаста и радио драма на интернету, оне су постале доступније. Трудићу се да сада надокнадим пропуштено.

* Остављамо вам пречицу до “Драмског интермеца“. Уживајте!

СЛУШАЈ “ДРАМСКИ ИНТЕРМЕЦО“