Да ли сте чули за птицу пчеларицу? Знате ли да је, поред армадиља, можете видети у центру Београда? Интересује ли вашу децу унутрашњост вулкана и да ли бисте их увели у један?

Свим малим љубитељима природе представљамо два музеја чији кустоси добро познају планету Земљу и све њене тајне.

Природњачки музеј у Београду

Кад се помене Природњачки музеј, многи од нас прво помисле на Галерију овог музеја на Калемегдану, простор у ком се годинама организују све тематске изложбе природњака. Мање је оних који знају да се зграда Природњачког музеја налази у Његошевој улици јер су у центру Београда само канцеларије и депои у којима се чува богата природњачка збирка.

Природњачки музеј у Београду основан је 1895. године и, после Народног музеја Србије, најстарији је српски музеј. Више од два милиона експоната који сведоче о историји природе скривено је далеко од очију јавности јер овај музеј нема простор за сталну поставку. Све изложбе које се смењују на Калемегдану и неретко путују по Србији представљају напоре кустоса да музејска публика стекне макар увид у богатство које у депоима чами.

Панчићев кабинет

Једина стална поставка Природњачког музеја налази се у кабинету који носи име једног од најчувенијих српских научника, утемељивача ботанике и планинарства у Србији – Јосифа Панчића. На овом месту, изложене су одабране животињске и биљне врсте, као и делови геолошке и палеонтолошке збирке.

Панчићев кабинет није стално отворен за публику. Посете ђака организују се у сарадњи са школама, а повремено, најчешће у оквиру неких манифестација, и програми за децу отвореног типа.

На ‚‚Сијести у музеју‘‘ током ‚‚Дана европске баштине‘‘ деца су од кустоса Драгане Вучићевић сазнала на које се све начине одређене врсте прилагођавају условима живота.

На овој радионици видели су пчеларицу и сазнали о специфичностима исхране ове птице, проверили да ли армадиљо заиста има девет појасева како му каже друго име, погађали колико је велик мамут био судећи по величини његовог зуба и видели хербарски примерак цвета биљке феникс – Наталијине рамонде.

Бизонаријум

Око 300 лобања и делова скелета степских бизона који су живели на територији Србије до пре 11 000 година чува се у Природњачком музеју. Оне су изложене у посебним витринама у дворишном делу музеја који се са улице не види.

О програмима у Панчићевом кабинету, можете се информисати на сајту и друштвеним мрежама музеја где се ови програми најављују благовремено.

ПРИРОДЊАЧКИ ЦЕНТАР У СВИЛАЈНЦУ

Ако вам је прва асоцијација на природњачки музеј ипак сусрет са скелетима диносауруса, Природњачки центар у Свилајнцу је место на ком ћете породично уживати. Савремено опремљен и интерактиван – прошириће видике најмлађих и истовремено их забавити.

У згради музеја налази се неколико поставки: палеонтолошка, животиње Африке, фауна Србије и реплика скелета мамута Кике чији се оригинал чува у Народном музеју Кикинда, а у дворишту музеја је дино парк и реплика вулкана са геолошком поставка.

Селфи са жирафом – што да не?

У дане викенда организују се вођене туре, научне радионице за децу, филмске пројекције. Ово је место где можете прославити дечји рођендан, где се најмлађи посетиоци могу играти у песку а старија деца откривати чари нових технологија. Од прошле године, овде можете доживети такозвану “Проширену стварност“ – посредством апликације, експонати ће оживети и измамити вам осмехе за “селфи“ са жирафом.

Ако смо вас заинтересовали да се са децом упутите у Свилајнац, спремите се за целодневну авантуру и јавите нам утиске!