На само сат времена вожње од Котора и Будве налази се културна и историјска престоница Црне Горе – Цетиње. Његошев маузолеј на оближњем Ловћену као и вредне збирке у цетињским музејима, и више су него довољан разлог да, ако летујете на црногорском приморју, издвојите један дан за излет у културу. Са 700 метара надморске висине, нарочито ако посетите и неки од цетињских музеја, свакако ћете Црну Гору видети боље од “оног (који је дошао само да се купа) под брдом“.

ЦЕТИЊЕ – ГРАД МУЗЕЈА И ГРАД МУЗЕЈ

Народни музеј Црне Горе чини 11 музејских јединица, од којих је већина смештена у центру градa. Уколико на Цетиње долазите први пут, а нарочито ако је у питању породична посета,  препоручујемо вам да се задржите на Дворском тргу и посетите неки (или сва три) од музеја који се овде налазе: Музеј краља Николе, Његошев музеј (Биљарда) и Етнографски музеј.

У згради некадашњег Српског посланства у Црној Гори, налази се Етнографски музеј. Посебни програми за породичне посете не постоје али су кустоси изузетно флексибилни и посвећени па ћете уживати у вођењу које је прилагођено породичној посети. Кустоскиња Тамара Ђурановић била је наш домаћин и учинила упознавање са етнографском збирком незаборавним искуством. Вођење се претворило у игру у којој су се деца утркивала у препознавања експоната и њихове улоге у свакодневици која се живела “некада давно“.

У делу етнографске збирке који се односи на одевање у прошлости, посебна мапа Црне Горе приказује народне ношње у различитим црногорским градовима, од чега је кустоскиња направила игру разоткривања порекла експоната за целу породицу.

У сарадњи са школама, музејски едукатори организују разноврсне програме, међу којима су радионице “Упознај кустоса“, “Како сачувати музејски експонат“ и “Учење открићем“. У овим програмима учествовао је велики број деце, које су кустоси заинтересовали за улогу музеја и послове различитих музејских стручњака и подстакли их да уче, истражују и самостално стварају мала уметничка дела.

ДВА ВЛАДАРА – ДВА МУЗЕЈА: БИЉАРДА И ДВОР КРАЉА НИКОЛЕ

У непосредној близини Етнографског музеја налазе се Његошев музеј Биљарда и Музеј краља Николе.

Његошев музеј Биљарда, уз прилагођено кустоско вођење каквом смо имали прилику да присуствујемо, може бити изузетно интересантан и најмлађима који ће “Горски вијенац“ тек читати. Деца ће уживати у причама о Његошевој омиљеној игри, билијару, као и о томе како је билијарски сто на рукама двадесетосморице јаких момака донет са брода, уверити се колико је Његош био висок и колико је богату библиотеку имао.

Одрасли ће се присетити школске лектире пред оригиналним рукописом и сликама Пера Почека који је на платну овековечио сцене из “Горског вијенца“. Биће простора и за по коју мудрост, можда понајвише за ону “ко на брдо ак и мало стоји..“ да на оваквом месту породично освестимо значај културе и посете местима који су њени храмови.

У Музеју краља Николе, деца могу видети где је и како живела краљевска породица, прошетати кроз приватне бројних чланова породице Петровић, пребројати столице за трпезаријским столом а девојчицама нарочито препоручујемо да сазнају више о принцезама из ове куће – Јелени Савојској и Ксенији Петровић.

МАЛИ КУСТОСИ, ВЕЛИКЕ ПРИЧЕ

Уколико планирате одлазак на Цетиње са децом, препоручујемо вам да пре одласка погледате “Матијине приче“. Овај телевизијски серијал, који је доступан и на YouTubu, представља знаменитости Цетиња најмлађим гледаоцима.

Десетогодишњи Матија Рогановић, који води овај серијал, прави је познавалац богатог културног наслеђа свог града. Попут правог кустоса, представља Биљарду и најзначајније експонате из Његошевог музеја, а говори и о многим другим важним местима у граду, личностима значајним за историју и културу не само Цетиња, већ и Црне Горе.

Радост да, поред правих кустоса, и Матија буде наш водич кроз Биљарду додатно је обогатила дивне утиске које смо понели из културне и историјске престонице Црне Горе. Мали кустос и још “мања“ публика дружили су се у Биљарди а о великом Његошу разговарали као о познанику. Низала су се сазнања о Његошу, о његовим савременицима, писцима и уметницима који су га од заборава сачували. Поменули су и чика Љубу (Ненадовић), Пера Почека и Лубарду, проверили колико је велика државна каса у Његошево време била, колико је књига бројала Његошева библиотека и зашто овај полиглота није знао енглески.

КАД ПОЂЕШ НА МОРЕ И АКО ТО МОРЕ СЛУЧАЈНО БУДЕ ЦРНОГОРСКО..

Ако се спремате за годишњи одмор на црногорском приморју, надамо се да после ових прича имате и планове за бег са плаже. И док запљуснути таласом културе, на Бококоторски залив гледате са висине, не заборавите заштитни фактор – јер ко на брду ак и мало стоји, може исто да изгори к’о и онај под брдом. С том разликом да знамо ко ће кући понети лепше утиске.