Na samo sat vremena vožnje od Kotora i Budve nalazi se kulturna i istorijska prestonica Crne Gore – Cetinje. Njegošev mauzolej na obližnjem Lovćenu kao i vredne zbirke u cetinjskim muzejima, i više su nego dovoljan razlog da, ako letujete na crnogorskom primorju, izdvojite jedan dan za izlet u kulturu. Sa 700 metara nadmorske visine, naročito ako posetite i neki od cetinjskih muzeja, svakako ćete Crnu Goru videti bolje od “onog (koji je došao samo da se kupa) pod brdom“.

CETINJE – GRAD MUZEJA I GRAD MUZEJ

Narodni muzej Crne Gore čini 11 muzejskih jedinica, od kojih je većina smeštena u centru grada. Ukoliko na Cetinje dolazite prvi put, a naročito ako je u pitanju porodična poseta,  preporučujemo vam da se zadržite na Dvorskom trgu i posetite neki (ili sva tri) od muzeja koji se ovde nalaze: Muzej kralja Nikole, Njegošev muzej (Biljarda) i Etnografski muzej.

U zgradi nekadašnjeg Srpskog poslanstva u Crnoj Gori, nalazi se Etnografski muzej. Posebni programi za porodične posete ne postoje ali su kustosi izuzetno fleksibilni i posvećeni pa ćete uživati u vođenju koje je prilagođeno porodičnoj poseti. Kustoskinja Tamara Đuranović bila je naš domaćin i učinila upoznavanje sa etnografskom zbirkom nezaboravnim iskustvom. Vođenje se pretvorilo u igru u kojoj su se deca utrkivala u prepoznavanja eksponata i njihove uloge u svakodnevici koja se živela “nekada davno“.

U delu etnografske zbirke koji se odnosi na odevanje u prošlosti, posebna mapa Crne Gore prikazuje narodne nošnje u različitim crnogorskim gradovima, od čega je kustoskinja napravila igru razotkrivanja porekla eksponata za celu porodicu.

U saradnji sa školama, muzejski edukatori organizuju raznovrsne programe, među kojima su radionice “Upoznaj kustosa“, “Kako sačuvati muzejski eksponat“ i “Učenje otkrićem“. U ovim programima učestvovao je veliki broj dece, koje su kustosi zainteresovali za ulogu muzeja i poslove različitih muzejskih stručnjaka i podstakli ih da uče, istražuju i samostalno stvaraju mala umetnička dela.

DVA VLADARA – DVA MUZEJA: BILJARDA I DVOR KRALJA NIKOLE

U neposrednoj blizini Etnografskog muzeja nalaze se Njegošev muzej Biljarda i Muzej kralja Nikole.

Njegošev muzej Biljarda, uz prilagođeno kustosko vođenje kakvom smo imali priliku da prisustvujemo, može biti izuzetno interesantan i najmlađima koji će “Gorski vijenac“ tek čitati. Deca će uživati u pričama o Njegoševoj omiljenoj igri, bilijaru, kao i o tome kako je bilijarski sto na rukama dvadesetosmorice jakih momaka donet sa broda, uveriti se koliko je Njegoš bio visok i koliko je bogatu biblioteku imao.

Odrasli će se prisetiti školske lektire pred originalnim rukopisom i slikama Pera Počeka koji je na platnu ovekovečio scene iz “Gorskog vijenca“. Biće prostora i za po koju mudrost, možda ponajviše za onu “ko na brdo ak i malo stoji..“ da na ovakvom mestu porodično osvestimo značaj kulture i posete mestima koji su njeni hramovi.

U Muzeju kralja Nikole, deca mogu videti gde je i kako živela kraljevska porodica, prošetati kroz privatne brojnih članova porodice Petrović, prebrojati stolice za trpezarijskim stolom a devojčicama naročito preporučujemo da saznaju više o princezama iz ove kuće – Jeleni Savojskoj i Kseniji Petrović.

MALI KUSTOSI, VELIKE PRIČE

Ukoliko planirate odlazak na Cetinje sa decom, preporučujemo vam da pre odlaska pogledate “Matijine priče“. Ovaj televizijski serijal, koji je dostupan i na YouTubu, predstavlja znamenitosti Cetinja najmlađim gledaocima.

Desetogodišnji Matija Roganović, koji vodi ovaj serijal, pravi je poznavalac bogatog kulturnog nasleđa svog grada. Poput pravog kustosa, predstavlja Biljardu i najznačajnije eksponate iz Njegoševog muzeja, a govori i o mnogim drugim važnim mestima u gradu, ličnostima značajnim za istoriju i kulturu ne samo Cetinja, već i Crne Gore.

Radost da, pored pravih kustosa, i Matija bude naš vodič kroz Biljardu dodatno je obogatila divne utiske koje smo poneli iz kulturne i istorijske prestonice Crne Gore. Mali kustos i još “manja“ publika družili su se u Biljardi a o velikom Njegošu razgovarali kao o poznaniku. Nizala su se saznanja o Njegošu, o njegovim savremenicima, piscima i umetnicima koji su ga od zaborava sačuvali. Pomenuli su i čika Ljubu (Nenadović), Pera Počeka i Lubardu, proverili koliko je velika državna kasa u Njegoševo vreme bila, koliko je knjiga brojala Njegoševa biblioteka i zašto ovaj poliglota nije znao engleski.

KAD POĐEŠ NA MORE I AKO TO MORE SLUČAJNO BUDE CRNOGORSKO..

Ako se spremate za godišnji odmor na crnogorskom primorju, nadamo se da posle ovih priča imate i planove za beg sa plaže. I dok zapljusnuti talasom kulture, na Bokokotorski zaliv gledate sa visine, ne zaboravite zaštitni faktor – jer ko na brdu ak i malo stoji, može isto da izgori k’o i onaj pod brdom. S tom razlikom da znamo ko će kući poneti lepše utiske.