Једног сасвим обичног понедељка линијом 581 из престонице у Лазаревац стигао је – ГЛУМАЦ. У коферу је понео позорницу, у глави причу а у срцу радост. Била је ово прва културна достава за предшколце коју смо са Сеоским културним центром Марковац организовали у Библиотеци ‚‚Димитрије Туцовић‘‘.

Камишибаји представa Анђелке Николић ‚‚Хоћу кући‘‘ коју изводи Ђорђе Живадиновић Гргур одржана је за лазаревачке предшколце у Библиотеци ‚‚Димитрије Туцовић‘‘. Ова представа настала је у Сеоском културном центру Марковац а од недавно је на репертoару Малог позоришта ‚‚Душко Радовић‘‘.

Роман Јасминке Петровић о дечаку Николи који путује на друге планете у потрази за новим, бољим родитељима илустровала је Ана Петровић. Док се у дрвеном коферу, по узору на јапански улични театар, смењују слике Николе и свих родитеља које проналази, глумац нам приповеда о свим незгодама у које је овај дечак дошао.

Представа је интерактивна, па су се гледаоци играли са Николом на планети беба, вежбали са њим на планети џинова, утркивали се ко ће пре одговорити на питања и заједно са њим открили велику животну истину – да нас наши родитељи, без обзира на све мане, ипак најбоље разумеју и највише воле.

ШТА ЈЕ КАМИШИБАЈИ?

Камишибаји потиче из Јапана и представља приповедање уз помоћ слика на дрвеној позорници. Као форма уличног театра, био је изузетно популаран тридесетих година прошлог века. Камишибаји уметници путовали су по селима и на трговима изводили представу. Они су зарађивали од продаје слаткиша а представа је била награда за купце.

МАРКОВАЦ – СЕЛО ИЗЛАЗЕЋЕГ СУНЦА

У савременим домаћим позоришним круговима, прва асоцијација на камишибаји је Марковац. У овом селу, у јеку пандемије 2020. године, редитељка Анђелка Николић испробала је нову форму како би позориште радило упркос забрани већих окупљања.

Тако је дошло до тога да је са колегом Петром Лукићем, глумцем из крагујевачког Позоришта за децу, осмислила серију представа које су изводили у двориштима деце која су се пријавила за учешће. ‚‚Изводили смо представе буквално за њих, њихове породице, евентуално суседе‘‘, каже Анђелка. И данас, кад је камишибаји изашао из породичних кругова, ове представе изводе се за тридесетак гледалаца.

О предности оваквих представа, Анђелка каже: ‚‚Kамишибаји доноси тај непроценљиви елемент “овде и сада” и неку чудесну истинитост сусрета извођача, приче и публике.‘‘

РЕПЕРТОАР ИЗ КОФЕРА

Бројне су представе које су ‚‚прошле‘‘ кроз марковачки бутаји.

Низ је дугачак: ‚‚Шта је то камишибаји”, ‚‚Др Ли”, ‚‚Елмер на штулама”, ‚‚Рапаточки”, ‚‚Пут ветра”, ‚‚Kрадљивци кокосових ораха”, ‚‚Жабац и странац”, ‚‚Тигар и мачак”‚‚Kишни облак”,‚‚Петсон кампује”, ‚‚Меда Педингтон у врту”.

Анђелка Николић камишибаји доживљава као међукорак између литературе и позоришта и види га као добар начин да се брзо и ефикасно провери реакција публике на неку тему или садржај. Тако је представе ‚‚Крадљивци кокосових ораха‘‘ у Малом позоришту ‚‚Душко радовић‘‘ и ‚‚Пут ветра” у крагујевачком Позоришту за децу најпре режирала за децу из Марковца па тек онда поставила на позоришну сцену.

Представе из кофера до сада су гостовале у Крагујевцу, Београду, Суботици, на Фестивалу еколошког позоришта у Бачкој Паланци и на Фестивалу АСИТЕЖ Србија. Судећи по интересовању и чињеници да се проширује камишибаји тим као и да се припремају нове представе, бутаји ће тек путовати.

Поред сјајних реакција публике, највеће признање за рад на овој позоришној форми свакако је пријем Сеоског културног центра Марковац у Међународно камишибаји удружење ИКАЈА (The International Kamishibaji Association of Japan) као и подршка раду од Јапанске фондације из Будимпеште.

Ако пожелите културну доставу за своје најмлађе суграђане, Сеоски културни центар Марковац је права адреса за поруџбину. Уживајте у представи и јавите утиске!