„Гига прави море” Јасминке Петровић (Креативни центар, 2024)

„Најзад сам је прочитала! Годинама сам покушавала да дођем до прве књиге Јасминке Петровић, објављене пре скоро тридесет година! С обзиром на то да је прво издање кратког романа “Гига прави море“ са илустрацијама Добросава Боба Живковића, чији тираж је одавно распродат, објавио СМС Тим талената и да га је релативно мали број библиотека тада набавио, жеља ми се остварила тек када је недавно Kреативни центар објавио ову дирљиву, дубоко емотивну и, надасве, важну књигу. За њену графичку опрему побринула се Ана Петровић, сведено, али врло живописно и са много симболике, дочаравши ведрину, чистоту, безазленство и снагу детињих емоција, али и премоћ игре над рушилачким силама.

Из мора које једно дете, у тренутку када све око њега руше пројектили, ствара као рођендански дар свом другу, биће јасно свима који познају опус књижевнице која је стекла безрезервно поверење младих читалаца и високе оцене проучавалаца књижевности за децу, изронили су сви њени доцнији јунаци. И не само то: прича о бескрајној оданости, прераној сазрелости и страдању деце у рату, о бесмислу зла и мржње, о патњи свих који су захваћени вртлогом историјских збивања на које не могу да утичу, о тегобама избеглиштва, о моралним дилемама и последицама које сносе и они који су учесници рата и они који одбијају да се ставе на једну од зараћених страна, јесте заправо прича која ће на различите начине снажно ођекивати у доцнијим делима Јасминке Петровић. Исприповедана на начин достојан највећих мајстора, који најдубље проговарају кроз оно што није ни изречено или је само наговештено, прича о Гиги и Цврчку јесте универзална приповест о свима који неуморно граде светове и стварају лепоту у окружењу које је другачије настројено. Њена радња није ни временски ни просторно одређена, а јунаци се зову онако како нас, било где и било кад, могу назвати они који нас воле. Дечаци у игри налазе заклон и успевају да забораве на страхоте које се приближавају, иако кроз шум измаштаних таласа и блиставо плаветнило, и до њих јасно допиру ужаси стварности. Заборављајући на оскудицу, на батине и понижења које трпе од родитеља који не могу да издрже превелики притисак, малени јунаци Јасминке Петровић нас ненаметљиво, али сасвим јасно опомињу да се у изгубљено време рачунају се само минути које проводимо без оних који нам недостају и да ништа што је било не може да нестане. Па ни читав један раскошан, безбедан и слободан свет који су им одрасли остали дужни.“

• Оливера Недељковић је књижевница и библиотекарка. Запослена је у Градској библиотеци “Владислав Петковић Дис“ у Чачку. Ауторка је прве поставке Музеја поезије који је прошле године отворен у чачанској библиотеци. Пише за децу и одрасле. Кад прочитате књигу коју вам је препоручила, обавезно потражите и неку њену књигу. ДЕЦИметар препоручује роман “Наша Нада“ у коме је главна јунакиња чувена сликарка и Оливерина суграђанка Надежда Петровић.