Програм “Шетам и причам: Траговима Колубарске битке“ који Дечја културна географија реализује у сарадњи са Библиотеком “Димитрије Туцовић“ из Лазаревца уврштена је у овогодишњи програм манифестације “Дани Колубарске битке“ коју од 9. до 15. децембра организује  Градска општина Лазаревац. Низ едукативних шетњи за најмлађе које ћемо одржати у наредним данима започели смо 10. децембра, када смо угостили ученике ОШ “Милан Ракић“ из Мионице, издвојено одељење из Горње Топлице, са наставницом историје Марином Милутиновић, учитељицом Наташом Шујдовић и педагогом Валентином Максимовић, као и ђаке ОШ “Дуле Караклајић“ из Лазаревца са наставницом историје Катарином Милиновић.

Пратећи мапу, обишли смо места у граду која чувају успомену на Колубарску битку: Споменик српском ратнику испред Библиотеке, Предах ратника у главној улици и Цркву Светог Димитрија са спомен-костурницом.

ВЕЛИКИ РАТ И JOШ ВЕЋИ ЉУДИ: ИСТОРИЈСКИ ОСВРТ

Сусрет у Библиотеци започели смо чињеницама о најзначајнијој бици са почетка Великог рата. Разговарали смо о познатим личностима који су учествовали у борбама на Колубари и обронцима Маљена и Сувобора –  Живојину Мишићу, Димитрију Туцовићу, Милунки Савић, хиљаду и триста каплара али и свим српским ратницима који нису остали упамћени по именима али јесу по великој храбрости, борбености и одлучности да бране слободу и домовину.

“НЕ ДАМ ОВО ХЛЕБА НА ДЛАНУ“ (В. ПОПА)

О томе да рат никог не штеди и да у њему посредно или непосредно учествују сви, разговарали смо док смо дегустирали таин – војни хлеб од ражаног брашна из домаћинства Вање Борић. Познато је да су са само неколико залогаја овог хлеба српски војници могли дуго да заварају глад у данима тешких борби и повлачења пред непријатељем. Они су напуштали своје куће носећи таин који су им умесиле мајке, жене и сестре, често заветовани да тај први таин, понет од куће, не једу. Тако је хлеб за српског војника био много више од хране – био је једина веза са напуштеним огњиштем и породицом и у најтежим тренуцима извор снаге и наде да ће се кућама вратити живи.

ВЕЛИКЕ ЖЕНЕ ИЗ ВЕЛИКОГ РАТА

О српским женама које су се одважиле да крену на фронт, углавном као болничарке а ретке као ратнице, разговарали смо марширајући за глумицом Аном Ћук, маскираном у Милунку Савић. Ана нам је открила зашто је најодликованија жена у историји ратовања на регрутацију отишла прерушена у мушкарца, да се у Колубарској бици истакла као бомбаш и дала нам домаћи задатак да сазнамо ко су биле Софија Јовановић и Флора Сендс.

Своју омиљену сликарку, Надежду Петровић, која је прекинула успешну каријеру у Европи и вратила се у Србију, у Ваљевску болницу, јер је сматрала да јој је у рату место поред свог народа – представила је Емилија Ђуровић.

СПОМЕН-КОСТУРНИЦА У ЛАЗАРЕВЦУ: ПОКЛОН ЈУНАЦИМА СА КОЛУБАРЕ

Након што смо застали покрај два споменика српском војнику, шетњу смо наставили до Цркве Светог Димитрија са спомен-костурницом. Са свештеником Владимиром Димитријевићем обишли смо најпре цркву а потом и спомен-костурницу.

Причом о највећим хришћанским вредностима којима нас храм у коме су заједно сахрањени непријатељи учи   – о љубави и праштању, завршили смо шетњу а за домаћи задатак свима смо оставили да са родитељима посете и друге локације уцртане на мапи и наставе истраживање породичне, локалне и националне историје које смо начели.