Jednog sasvim običnog ponedeljka linijom 581 iz prestonice u Lazarevac stigao je – GLUMAC. U koferu je poneo pozornicu, u glavi priču a u srcu radost. Bila je ovo prva kulturna dostava za predškolce koju smo sa Seoskim kulturnim centrom Markovac organizovali u Biblioteci ‚‚Dimitrije Tucović‘‘.

Kamišibaji predstava Anđelke Nikolić ‚‚Hoću kući‘‘ koju izvodi Đorđe Živadinović Grgur održana je za lazarevačke predškolce u Biblioteci ‚‚Dimitrije Tucović‘‘. Ova predstava nastala je u Seoskom kulturnom centru Markovac a od nedavno je na repertoaru Malog pozorišta ‚‚Duško Radović‘‘.

Roman Jasminke Petrović o dečaku Nikoli koji putuje na druge planete u potrazi za novim, boljim roditeljima ilustrovala je Ana Petrović. Dok se u drvenom koferu, po uzoru na japanski ulični teatar, smenjuju slike Nikole i svih roditelja koje pronalazi, glumac nam pripoveda o svim nezgodama u koje je ovaj dečak došao.

Predstava je interaktivna, pa su se gledaoci igrali sa Nikolom na planeti beba, vežbali sa njim na planeti džinova, utrkivali se ko će pre odgovoriti na pitanja i zajedno sa njim otkrili veliku životnu istinu – da nas naši roditelji, bez obzira na sve mane, ipak najbolje razumeju i najviše vole.

ŠTA JE KAMIŠIBAJI?

Kamišibaji potiče iz Japana i predstavlja pripovedanje uz pomoć slika na drvenoj pozornici. Kao forma uličnog teatra, bio je izuzetno popularan tridesetih godina prošlog veka. Kamišibaji umetnici putovali su po selima i na trgovima izvodili predstavu. Oni su zarađivali od prodaje slatkiša a predstava je bila nagrada za kupce.

MARKOVAC – SELO IZLAZEĆEG SUNCA

U savremenim domaćim pozorišnim krugovima, prva asocijacija na kamišibaji je Markovac. U ovom selu, u jeku pandemije 2020. godine, rediteljka Anđelka Nikolić isprobala je novu formu kako bi pozorište radilo uprkos zabrani većih okupljanja.

Tako je došlo do toga da je sa kolegom Petrom Lukićem, glumcem iz kragujevačkog Pozorišta za decu, osmislila seriju predstava koje su izvodili u dvorištima dece koja su se prijavila za učešće. ‚‚Izvodili smo predstave bukvalno za njih, njihove porodice, eventualno susede‘‘, kaže Anđelka. I danas, kad je kamišibaji izašao iz porodičnih krugova, ove predstave izvode se za tridesetak gledalaca.

O prednosti ovakvih predstava, Anđelka kaže: ‚‚Kamišibaji donosi taj neprocenljivi element “ovde i sada” i neku čudesnu istinitost susreta izvođača, priče i publike.‘‘

REPERTOAR IZ KOFERA

Brojne su predstave koje su ‚‚prošle‘‘ kroz markovački butaji.

Niz je dugačak: ‚‚Šta je to kamišibaji”, ‚‚Dr Li”, ‚‚Elmer na štulama”, ‚‚Rapatočki”, ‚‚Put vetra”, ‚‚Kradljivci kokosovih oraha”, ‚‚Žabac i stranac”, ‚‚Tigar i mačak”‚‚Kišni oblak”,‚‚Petson kampuje”, ‚‚Meda Pedington u vrtu”.

Anđelka Nikolić kamišibaji doživljava kao međukorak između literature i pozorišta i vidi ga kao dobar način da se brzo i efikasno proveri reakcija publike na neku temu ili sadržaj. Tako je predstave ‚‚Kradljivci kokosovih oraha‘‘ u Malom pozorištu ‚‚Duško radović‘‘ i ‚‚Put vetra” u kragujevačkom Pozorištu za decu najpre režirala za decu iz Markovca pa tek onda postavila na pozorišnu scenu.

Predstave iz kofera do sada su gostovale u Kragujevcu, Beogradu, Subotici, na Festivalu ekološkog pozorišta u Bačkoj Palanci i na Festivalu ASITEŽ Srbija. Sudeći po interesovanju i činjenici da se proširuje kamišibaji tim kao i da se pripremaju nove predstave, butaji će tek putovati.

Pored sjajnih reakcija publike, najveće priznanje za rad na ovoj pozorišnoj formi svakako je prijem Seoskog kulturnog centra Markovac u Međunarodno kamišibaji udruženje IKAJA (The International Kamishibaji Association of Japan) kao i podrška radu od Japanske fondacije iz Budimpešte.

Ako poželite kulturnu dostavu za svoje najmlađe sugrađane, Seoski kulturni centar Markovac je prava adresa za porudžbinu. Uživajte u predstavi i javite utiske!